Вече филозофије и роботике
“вече за све и ни за кога“
Филозофски клуб Гимназије „Светозар Марковић“ у недељи филозофије и роботике одлучио је да се позабави темом робоетике. Родоначелником овог филозофског правца сматра се Ђанмарко Веруђо, италијански роботичар. Термин робоетика сковао је 2002. године у намери да ово поље истраживања одвоји од етике машинства. Ова тема представља неистражено поље савремене филозофије. Утолико је изазов већи: питајући се о врлом новом свету у којем ћемо господарити роботима и подарити им свест, питамо се о својој природи: да ли је антропоморфизам богова онај исти као и антропоморфизам машине и зашто имамо потребу да антропоморфизујемо свет око себе? Да ли је корен антропоморфизације страх или потреба за централном позицијом у космосу? Да ли је човек постао натчовек створивши робота или је робот постао натчовек захваљујући карактеристикама које му придаје човек?
Ово је прва година Светиних сова и беседника, титула коју уз захвалницу за изузетне доприносе у филозофији и беседништву додељују Филозофски и Беседнички клуб наше гимназије. Први Светин беседник је Александар Арсић, а прве Светине сове Ленка Пауновић и Нина Миленковић.
Интерактивно предавање „Ја, киборг?“ почело је занимљивим и јасно изложеним предавањем Мирјане Димитријевић и Алексе Здравковића. Упознали су нас са: светом Исака Асимова (правила роботике), етимологијом речи робот, појмовним одређењем и функцијом киборга и увели у појам антропоморфизма машине. Настављено је перформанском ученица: Емилија Ивановић, Маријана Илић, Магдалена Васев, Ивана Бурић које су на креативан начин представиле идеју антропоморфизма и идеју натчовека:
(одломак)
Магдалена: Управо их зато и антропоморфизујемо. Уколико их направимо да изгледају и мисле као и ми, моћи ћемо лако да их васпитавамо, што би обезбедило хармоничан однос наше две врсте.
Ивана: Како то мислиш да се ми приближимо њима? Па, све време су они ти који се приближавају нама. У почетку су постојали мобилни телефони који су имали само две функције: да шаљу поруке и обављају позиве; били су велики и прекривени дугмићима. Данас можемо "скинути" на телефон апликацију са којом корисник може да разговара. Дакле, данас је могуће да комуницираш са електронским програмом на мобилном телефону. Уколико упоредиш онај најстарији модел са данашњим моделом, увиђаш да је данас телефон стекао особину да разговара са својим власником; дакле, мобилни телефон се приближио човеку, не обрнуто!
Ема: Али, онога тренутка када роботу будемо дали разум, из страха да га он не учини јачим од нас, тежићемо ка томе да будемо што ближи њима, како не би могли да нас изненаде.
Магдалена: Питам те: зашто је уопште направљена апликација на телефону која опонаша човека? Ту апликацију је направио човек и доделио је машини, како би се више повезао са њом. Мобилни телефон би постојао и без ње, али човек је тај који има потребу да се приближи технологији и осети се што сигурније.
Маријана: Ја мислим да би човеку било много боље да нема машина и тих ваших робота! Разумела бих сврху мобилних телефона, али дати роботу свест, могућност да размишља, доноси одлуке? Која је сврха тога?
Симулација школског звона означила је почетак трећег дела вечери, перформанса под називом „Роботика као уметност“ у којем су учествовале: Валентина Гоцић, Ана Анђелковић, Миљана Михалџић, Емилија Ивановић, Магдалена Васев и Маријана Илић:
(одломак)
Ана: Видљиво је као дан како роботи почињу да замењују човека у свим активностима. Човек сада жели да подражава самог себе, жели да на основу своје слике конструише нова бића која ће бити боља од њега, тј. која ће бити савршена тамо где је он ограничен. Роботи ће почети да нас замењују у свему! Они ће бити ту да замене радну снагу, која нагласићемо, није савршена у вршењу својих дужности. Постаће временом јефтинији и исплатљивији. То није прича далеке будућности. Већ данас постоје роботи који сређују кућу, кувају ручак, читају деци успаванке пред спавање, возе авионе, постоје чак и роботи кућни љубимци. Они ће временом у толикој мери постати део нас да ће у једном тренутку почети да нас превладавају и постаће супериорнији од нас.
Миљана: Ја се са тим не слажем! Роботи никада не би могли да доминирају човеком јер немају разум! Они нису ни свесна ни самосвесна бића. Мени цела та идеја о роботима који доминирају земљом звучи као јефтини научно-фантастични филм.
Ана: Професорка, ако је савремено доба нова ренесанса, зар на роботе не бисмо могли да гледамо као на нова уметничка дела?
Валентина: То је и био мој циљ, да вас наведем на такво размишљање. Као што је Миљана рекла, идеја о стварању савршеног човекаби можда могла бити научна фантастика, али да бисмо све то замислили, потребна је машта. Зар машта, идеја нису у основи уметности?
У организацији прославе Дана филозофије учествовали су: Александар Арсић, Ленка Пауновић, Милош Јовковић и Михајло Милановић.